Miroslav Lazanski

MIROSLAV LAZANSKI je vojnopoliticki komentator, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu, gde je i zapoceo novinarsku karijeru radeci u Vjesniku, Danasu i Startu. U februaru 1991. Lazanski prelazi u dnevni list Politika , gde radi kao vojnopoliticki komentator do jeseni 1995. Osim u jugoslovenskim medijima svoje komentare i tekstove objavljivao je i u grckom listu Katimerini, te u japanskim listovima Diamond weekly i Securitarijan. Autor je dve strucne knjige. Gulf kao žarište krize i Nesvrstani i naoružanje. Preveo je knjigu Od Dum-dum metka do napalma i bio strucni recezent za više strucnih knjiga Miroslav Lazanski je služio JNA 1977. godine i odlikovan je Medaljom za vojne vrline.
Izveštavao je iz rata u Afganistanu, iz iracko-iranskog sukoba iz gradanskog rata u Bejrutu za vreme Pustinjske oluje, iz ratova u Ceceniji i Zairu iz sukoba u Sloveniji, Bosni i na Kosovu... Intervjuisao je NATO komandante, generala Bernarda Rogersa 1982 i generala Johna Galvina 1990: maršale Sovjetskog Saveza, Sergeja Ahromejeva 1982. komandanta Varšavskog pakta Viktora Kulikova 1986. ministra odbrane SSSR-a maršala Dmitrija Jazova 1988. komandanta sovjetske Ratne mornarice admirala Vladimira Cernevina, šefa KGB-a generala armije Vladimira Krjuckova, komandanta hemijskih snaga generala Petrova, komandanta sovjetskih snaga u Afganistanu generala Gromova, nacelnika za pregovore o strateškom oružju generala Cervova, ruskog ministra odbrane generala Igora Radionova 1977. Intervjuisao je i komandanta americke Strateške vazdušne komande generala Bennie Davisa 1983. komandanta vojne akademije West Point generala Scotta, šefa operacija americke Pacificke flote admirala Hantingtona Hardistya, zamenika vrhovnog komandanta Pacifika, admirala Thomasa Kinnebrewa, nacelnika štaba vrhovne komande NATO za Atlantik admirala Paula Spera 1983, zamenika komandanta generalštabnog koledža armije SAD generala CrosbieaSainta, komandanta britanske ratne flote u ratu na Falklandima, admirala Sir Johna Woodworda, komandanta americkog programa Rata zvezda, generala Jamesa Abrahamsona.
Intervjuisao je i ministre odbrane Norveške, Harolda Holsta 1987; Madarske, generala Ferenca Karpatija 1988; Ruminije, generala Vasila Mileu 1988; Bugarske generala Dobri Ðurova 1988; Afganistana, generala Shah Navazi Tanaia 1988; zamenika nacelnika generalštaba iracke armije, generala Mahera Rašida 1987; nacelnika Združenog generalštaba japanskih oružanih snaga, generala Nišimota 1994; vrhovnog komandanta Evrokorpusa, generala Helmuta Wilmana 1995; nacelnika Združenog generalštaba Italije, admirala Gvida Venturonia 1996, ministra odbrane Južnoafricke republike Joea Modisea i nacelnika gebneralštaba Južnoafricke republike, generala Georga meringa 1997.

www.SWtim.org.avi.001" target="_blank" rel="nofollow">http://rapidshare.com/files/94241499/Rat_za_Ksovo-DVDRip-www.SWtim.org.avi.001
www.SWtim.org.avi.002" target="_blank" rel="nofollow">http://rapidshare.com/files/94259932/Rat_za_Ksovo-DVDRip-www.SWtim.org.avi.002
www.SWtim.org.avi.003" target="_blank" rel="nofollow">http://rapidshare.com/files/94279279/Rat_za_Ksovo-DVDRip-www.SWtim.org.avi.003
www.SWtim.org.avi.004" target="_blank" rel="nofollow">http://rapidshare.com/files/94329893/Rat_za_Ksovo-DVDRip-www.SWtim.org.avi.004
www.SWtim.org.avi.005" target="_blank" rel="nofollow">http://rapidshare.com/files/94357648/Rat_za_Ksovo-DVDRip-www.SWtim.org.avi.005
www.SWtim.org.avi.006" target="_blank" rel="nofollow">http://rapidshare.com/files/94375380/Rat_za_Ksovo-DVDRip-www.SWtim.org.avi.006
www.SWtim.org.avi.007" target="_blank" rel="nofollow">http://rapidshare.com/files/94534117/Rat_za_Ksovo-DVDRip-www.SWtim.org.avi.007

BLISKI ISTOK I BALKAN: ŠPIJUNSKE MREŽE

Neizbežni Mosad
Tragovi (nekad) èuvene izraelske obaveštajne službe od Monike Levinski i Bin Ladena, do Sarajeva, Dženina i - srpskih planina



Izraelska kontraobaveštajna služba Šabak uhapsila je pre nekoliko dana na Zapadnoj obali glavnog zamenika palestinskog lidera Jasera Arafata, Marvana Bargutija inaèe zaduženog za vojne operacije organizacije Al Fatah. Istovremeno, u Holandiji su objavljeni podaci o delovanju stranih obaveštajnih službi u ratu u Bosni, koji optužuju amerièke službe za doturanje oružja muslimanima u Srebrenici, ali iz kojih se vidi i da je izraelska obaveštajna služba pomagala Srbima u Bosni i da je uspešno evakuisala Jevreje iz Sarajeva.

Posle nekoliko neuspeha i blamaža izraelske obaveštajne zajednice u poslednje vreme, ovo je prvi, veæi, javni uspeh u poslednjih nekoliko godina, kada je obaveštajna služba Mosad veæ postala predmet žestokih kritika u domaæoj javnosti.

Naime, još pre pet godina dva agenta Mosada pratila su šefa politbiroa Hamasa u Amanu, Kaleda Mehala, previše upadljivim automobilom, kakav inaèe koriste službenici izraelske ambasade u Jordanu. Ipak, uspeli su da Mehalu ubrizgaju otrov iza levog uha, ali su zatim dozvolili da ih stigne i savlada samo jedan telohranitelj. Za izraelsku javnost to je bila zapanjujuæa prièa o dvojici profesionalaca Mosada. Uz greške njihovih kolega iz Šabaka, uoèi ubistva tadašnjeg izraelskog premijera Jichaka Rabina, morale su da "padnu i glave" obaveštajnih i kontraobaveštajnih šefova.

Balkanska prièa

Holandski mediji otkrivaju ovih dana, u kontekstu "sluèaja Srebrenica" da je Mosad èinio obaveštajne usluge Srbima kao revanš za bezbednu evakuaciju Jevreja iz Sarajeva. To nije jedini "nastup" izraelske obaveštajne službe u BiH, jer je krajem prošle godine u Sarajevu boravio jedan od šefova Mosada i razgovarao sa šefom obaveštajne službe BiH Munirom Alibabiæem.

Tema je bila delatnost ekstremnih muslimanskih grupacija u Bosni koje su pod uticajem Osame bin Ladena. Sluèajno ili ne, u Sarajevu je istovremeno bio i Ronen Bregman, izraelski novinar i struènjak za obaveštajne službe, koje je prikupljao podatke o aktivnostima muslimanskih fundamentalista u tom delu Balkana. Svoje zakljuèke objavio je u najtiražnijem izraelskom listu "Jediot Ahronot" ustvrdivši "kako je poslednjih godina Bosna postala raj za islamistièke teroriste, da Bin Laden i njegov zamenik Zavahiri imaju bosanske pasoše i da Sarajevo pruža zaštitu meðunarodnim teroristima".

Tog dela prièe i tog perioda bosanskih zbivanja u Vašingtonu se sada nerado seæaju, posebno kada ih Izraelci podseæaju na tadašnje ekonomske i vojne veze s Iranom i još nekim arapskim zemljama, jer oko 3.000 mudžahedina nije moglo da u Bosnu stigne neprimeæeno. No, ratne prièe o Bosni, posebno sve ono što se izmeðu saveznika NATO dogaðalo oko Srebrenice, još nisu sasvim isprièane: Holanðani optužuju svoje vojnike, Francuze i komandu NATO-a, Francuzi krive holandsko ministarstvo odbrane i generalštab pa i NATO strukture, a u celoj prièi je i "ljubav Srba i Mosada".

Zašto je ta ljubav obelodanjena baš sada? Je li to pritisak Vašingtona na Izrael zbog sadašnje krize s Palestincima, ili holandski pokušaj "pranja ruku" o svega što se desilo u Bosni, odnosno u Srebrenici? I ko je šapnuo Palestincima da Dženin usporeðuju sa Srebrenicom?

Prestižna služba

Skromno nazvan "Institut" za prvih nekoliko godina postojanja Izraela, Mosad je odmah stekao reputaciju "prve lige" svetske špijunaže. Krajem èetrdesetih i tokom pedesetih godina "Institut" je obezbedio prebacivanje oko 200.000 bliskoistoènih i severnoafrièkih Jevreja u Izrael. Godine 1960. grupa agenata Mosada uhvatila je nacistièkog ratnog zloèinca Adolfa Ajhmana u Argentini i dovela ga na suðenje u Izrael. Šest godina kasnije jedna žena agent namamila je iraèkog pilota da s tada najmodernijim avionom mig-21 prebegne u Izrael, što je u to vreme bio "hladnoratovski puè".

Za vreme šestodnevnog arapsko-izraelskog rata 1967. Mosad je bio zaslužan za uspešne izraelske udare na jordanske i egipatske vazduhoplovne snage, što je i dovelo do izraelske pobede u tom ratu. Kasnije, u operacijama koje izraelska vlada nikada nije potvrdila, agenti Mosada dospeli su do Norveške i Tunisa obraèunavajuæi se s palestinskim obaveštajcima. No, onda su usledile trapave greške i posrtanje. Najpre je iranska kontraobaveštajna služba razbila jednu mrežu Mosada u Teheranu pošto je Izrael suoèio Moskvu sa informacijama o transferu ruske raketne i nuklearne tehnologije u Iran, da bi u septembru 1997. jordanska policija uhapsila dvojicu agenata Mosada posle neuspele operacije "otrov u uho".

Nedugo zatim i u Izraelu je poèelo suðenje jednom bivšem oficiru Mosada zbog špijunaže, prevare i kraðe. Jehuda Gil je tokom 19 godina rada u Mosadu stekao ugled jednog od najboljih šefova službe. Pripisuju mu se zasluge za dragocene informacije o iraèkom nuklearnom reaktoru, koji su izraelski avioni uništili 1981. Organizovao je operaciju "Mojsije" u kojoj je 1985. vazdušnim mostom izvršeno prebacivanje etiopskih Jevreja iz Sudana u Izrael.

No, javni tužilac ga je krajem 1997. optužio za kraðu novca i fabrikovanje prièe o navodnim sirijskim planovima napada na Izrael. Njegovi motivi bili su višestruki: nije bio unapreðivan u službi, a bio je veoma ambiciozan. Ipak, javnost je poèela da se pita: da li je tajanstvenost koja je okruživala Mosad bila proizvod sliènog vremena kada je i sam opstanak države visio o koncu i da li je Mosad zaista tako dobar kao što se prièa i misli?

"Pojam služenja zemlji gubi vrednost", smatra izraelski novinar Josi Melman, koautor knjige o Mosadu. "Ta služba više nije toliko prestižna i ima sve veæe probleme sa regrutacijom kadrova. Osim toga, današnji uzori mladih Izraelaca su pre zvezde šou biznisa nego ratni heroji", tvrdi Melman.

Obaveštajni skandali naškodili su i izraelskim vezama s amerièkim službama, posebno u kontekstu sluèaja Džonatana Polarda, službenika amerièke mornarice koji je godinama radio za Izrael. No, Izraelci se zbog toga ne uzbuðuju mnogo, jer je jevrejski lobi u SAD toliko jak da može istovremeno da utièe na Kongres, Belu kuæu, Vol Strit i medije. Štaviše, postoje spekulacije da je Monika Levinski bila ubaèeni agent Mosada kako bi Bil Klinton, za koga se u Izraelu verovalo da previše popušta Arafatu, bio što "ranjiviji" i izložen javnoj blamaži.

Miroslav Lazanski