Zlocini Hrvatskih snaga u krajini

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down

Zlocini Hrvatskih snaga u krajini

Порука  igor92001 on Sun Oct 19, 2008 12:16 am

Vojne i policijske snage Republike Hrvatske za vreme i posle vojne i policijske akcije na Republiku Srpsku Krajninu - poèev od 04.08.1995. godine, višestruko i ozbiljno su povredile odredbe meðunarodnog ratnog i humanitarnog prava, posebno odredbe koje se odnose na zaštitu civila, nevojnih objekata, kulturnih dobara i dr. Obim i naèin kršenja odredaba meðunarodnog ratnog i humanitarnog prava od strane hrvatskih vojnih i policijskih snaga još uvek je predmet istraživanja i dokumentovanja od strane Komiteta, nevladinih organizacija, kao i organa UN.

Prema dosadašnjim saznanjima, imajuæi u vidu i sistematiènost, naèin, isplaniranost, kao i cilj i posledice hrvatskih akcija (proterano oko 250.000 Srba, ostalo oko 5.000), može se osnovano da se tvrdi da su u Krajini, od strane vojske i policije Hrvatske, izvršene brojne radnje kriviènog dela genocida nad Srbima koji su ovde živeli vekovima.

Napadom na Krajinu faktièki je obesnažen status UNPA zona Jug i Sever (Krajina), kao, u ranijem sluèaju, status zone Zapad (Zapadna Slavonija) - i time, prekršen i Sporazum o prekidu neprijateljstava od 29.08.1994. godine, sklopljen pod okriljem OUN, druge rezolucije OUN, Vensov plan i dr.

igor92001
Admin
Admin

Број порука : 209
Age : 35
Локација : Republika Srpska
Registration date : 15.09.2008

Погледај профил корисника http://republikasrpska.forumotion.net

Назад на врх Go down

Re: Zlocini Hrvatskih snaga u krajini

Порука  igor92001 on Sun Oct 19, 2008 12:17 am

Regularna Hrvatska vojska je pre napada na Krajinu, 04. avgusta 1995. godine, mesecima dejstvovala i iz meðunarodno priznate BiH, napadajuæi srpske gradove Glamoè i Grahovo, gde su artiljerijom i iz drugih oruða i oružja gaðali i civilne ciljeve, rušili kuæe i druge objekte i naterali civile u izbeglištvo.

Napad na Krajinu izvršen je planski iz više pravaca - iz okupiranih Grahova i Glamoèa, iz pravca Petrinje - prema Glini i iz Ogulina - prema Saborskom. Na delu prema Bihaæu, pripadnici hrvatske vojske i policije sadejstvovali su sa pripadnicima 5. korpusa muslimanske vojske. Ispaljeno je više desetine hiljada granata bez biranja samo vojnih ciljeva, a upotrebljene su i desantne helikopterske grupe uz sadejstvo pripadnika specijalnih jedinica MUP i brojnih gardijskih brigada HV.

Posledice vojne akcije 04. i 05.08.1995. godine na Krajinu, po civilne objekte i po civile (granatiranje i dr.) nisu u potpunosti sagledane zbog brzog zaposedanja prostora Krajine i zbog nedostupnosti lica mesta, posle povlaèenja srpske vojske i civila iz Krajine i nedozvoljavanja pristupa, prvih dana po agresiji, i samim organima UN i drugima. Nije do kraja sagledan obim stradanja civila (ubistava granatiranjem i na drugi naèin), niti obim rušenja civilnih objekata, crkava, kulturno-istorijskih spomenika i sl. Procenjuje se, na osnovu do sada prikupljenih podataka, izveštaja nevladinih, meðunarodnih i drugih organizacija i na osnovu drugih podataka, da je je u napadu na RSK i u kasnijim akcijama koje su usledile, ubijeno i nestalo više hiljada Srba.

O napadima pripadnika Hrvatske vojske na kolone izbeglica civila, koje su se iz svih delova Krajine kretale ka Republici Srpskoj, odnosno ka SR Jugoslaviji, raspolaže se sa znatno više podataka i dokaza. Izbeglièke kolone su granatirane iz artiljerijskih oruða, bombardovane iz aviona, a na nekim mestima na njih su izvedeni i pešadijski napadi iz zasede. Za jedan deo kolone sa podruèja Gline i Banije, na relaciji Lonjskog polja kod Siska, koji se kretao auto-putem prema Beogradu, još uvek nije utvrðeno šta se dogodilo.

Teške povrede humanitarnog i ratnog prava, pripadnici hrvatskih vojnih i policijskih snaga poèinili su (i još èine) prilikom tzv. akcija èišæenja terena po srpskim mestima, neposredno po završavanju vojnih operacija. Pljaèkanje, paljenje, rušenje kuæa i ubijanje preostalih civila (uglavnom staraca koji nisu hteli ili nisu mogli da izbegnu) sprovodilo se (i još se sprovodi) sistematski, uz uklanjanje tragova dela. Neutvrðeni broj lica hrvatski vojnici ili policajci odveli su u logore u Splitu, Zadru, Šibeniku, Karlovcu, Kutini, Gospiæu, Ivaniæ Gradu i drugim mestima. U nekim od ovih logora nije dozvoljen pristup predstavnicima meðunarodnih humanitarnih ili drugih organizacija.

Oko hiljadu civila Srba, meðu kojima najveæi broj staraca, žena i dece, sklonili su se u bazu UNPROFORA u Kninu, tražeæi da im se omoguæi odlazak u RS, SRJ ili u druge države. Na traženje hrvatske strane, predstavnici snaga UN u Kninu isporuèili su hrvatskoj strani, 40 lica pod izgovorom da su izvršili ratne zloèine. Preostali Srbi koji su potražili utoèište u bazi snaga OUN u Kninu, posle saznanja šta se desilo njihovoj rodbini i komšijama kao i objektima, materijalnim dobrima i dr, nisu hteli da ostanu u Krajini , veæ su i oni došli u SRJ.

Akcija invazije Krajine predstavlja kontinuitet hrvatske politike i akcije na planu etnièkog èišæenja "meðunarodno" priznate Hrvatske - od Srba. Posle vojnih i policijskih akcija, poèev od 1991. godine - Medaèki džep, Miljevaèki plato, Maslenica, Zapadna Slavonija, Kninska Krajina, a uz predhodno plansko i dugotrajno zastrašivanje i razlièite oblike pritisaka na Srbe, ukljuèujuæi i ubistva, iz Hrvatske je proterano preko 500.000 Srba.

Posle nasilne secesije, u ukupnom broju stanovništva, Srbi u Hrvatskoj èine oko 2-3%, što je smanjenje za oko 9% od 12%, koliko je Srba živelo u Hrvatskoj pre graðanskog rata. U meðuvremenu, Hrvatska postepeno prilagoðava svoje zakonodavstvo u oblasti ljudskih prava novonastaloj unutrašnjoj meðunacionalnoj strukturi, èime vrši "legalizaciju" etnièkog èišæenja bez primera u savremenom svetu.

igor92001
Admin
Admin

Број порука : 209
Age : 35
Локација : Republika Srpska
Registration date : 15.09.2008

Погледај профил корисника http://republikasrpska.forumotion.net

Назад на врх Go down

Re: Zlocini Hrvatskih snaga u krajini

Порука  igor92001 on Sun Oct 19, 2008 12:17 am

Za vreme samog napada na Krajinu bilo je masovnog ubijanja civila bez ikakvog vojnog opravdanja, posebno kada se zna da ni sama srpska vojska nije pružala znaèajniji otpor. Takoðe, granatirane su i kolone izbeglica èije su posledice bile vidne do kraja avgusta, posebno na prostoru oko Gline, na putu Glina - Dvor i na drugim delovima kretanja izbeglica kroz Hrvatsku i RS. Hrvatska policija je duže vreme uklanjala razbacane stvari postradalih (ubijenih i ranjenih) srpskih izbeglica.

O posledicama napada na kolonu izbeglica postoje i informacije o masovnim grobnicama u slunjskoj Opštini, o pogibiji najmanje 80 lica iz kolone i drugih civila Srba na podruèju Gline i dr.



Ljudi su ubijani prilikom povlaèenja, granatiranjem kolone od strane HV, pešadijskim napadima iz zasede i sadejstvom u tim akcijama sa 5. korpusom muslimanske vojske.

Registrovana su sledeæa krivièna dela ratnih zloèina ubistva civila:

05.08.1995. godine, grupa od dvadeset srpskih civila kamionom se prevozila prema selu Kovaèiæi i dalje, prema kompleksu UNCRO. Kod sela Kovaèiæi, grupa vojnika HV je otvorila vatru na kamion i ubila tri lica: Dragiæeviæ Nikolu, Andiæ Jovu i Bilbija Peru, iz sela Polaèe. Dragièeviæ Mari, supruza ubijenog Nikole, na levoj šaci, metak ispaljen iz puške hrvatskog vojnika, istom prilikom, razneo je nekoliko prstiju. Hrvatski vojnici su još tri lica ranili i ostavili ih da leže na putu. Hrvatski vojnici su uhapsili preživela lica iz kamiona.

05.08. Hrvatski vojnici su oko 10.00 èasova zaustavili traktor sa prikolicom, kojom se prevozilo 13 srpskih civila prema mestu Vrbniku, i naredili Stojakov Živku i njegovoj devojci da siðu sa prikolice. Stojkov je bio nenaoružan i nije uopšte bio u vojnoj službi u Krajini. Èim su sišli sa prikolice, jedan hrvatski vojnik je ispalio u telo Stokova ceo šaržer iz automatskog oružja i usmrtio ga na licu mesta. Devojci ubijenog su pretili da æe da je siluju. Posle nekoliko èasova, ostavili su je kod UNCRO u Kninu. Sudbina ostalih 11 civila iz traktorske prikolice nije poznata. Nisu viðeni u kompleksu UNCRO.

05.08. Dukoviæ Nenad i Dukoviæ Nedeljka, braèni par iz Knina, sa bebom od 45 dana i brat Nedeljke, Mirkoviæ Dragan, sklonili su se, prilokom granatiranja Knina u soliter u centru grada. Sutradan ujutro su ih pronašli hrvatski vojnici. Nenada i Dragana Mirkoviæa su odveli sa sobom, a Nedeljku sa bebom u kompleks UNCRO. Od tada Nedeljka ne zna ništa o sudbini muža i brata, a njihova imena se ne nalaze ni na jednoj listi koji su hrvatske vlasti dale UN, niti na spiskovima raseljenih lica.

06.08. Lice koje se sklonilo u kompleks UNCRO u Kninu, izjavilo je predstavnicima MHF da je u Kninu, duž Ulice Kralja Petra, videlo tela 20 ubijenih civila, meðu kojima su bila i tela žena i dece.

06.08. Pred svojom kuæom je ubijen Borojeviæ (Ljubana) Ðuro iz Borojeviæa, Opština Kostajnica. Imanje mu je zapaljeno. Takoðe je ubijen i Borojeviæ (Nikole) Miloš, roðen 1948. godine, iz istog sela. Miloš Borojeviæ je zaklan i spaljen zajedno sa kuæom.

06. 08. Braèni par - Dobre Luka, star 91 godinu i Dobre Milica, stara 89 godina iz sela Prukljen, ubijeni su i zapaljeni s kuæom.

06. i 07.08. hrvatska avijacija je bombardovala kolone izbeglica na teritoriji Republike Srpske. Kod mesta Petrovac, bombama je ubijeno 10 lica, a teže ranjeno 50 (u Memorandumu SMIP-a, navodi se da o ovom zloèinu postoje TV-snimci); kolona izbeglica bombardovana je iz hrvatskih aviona "Mig-21" i na pravcu Novi Grad - Prijedor. Tom prilikom je ubijena Galagoža Marta iz Vrgin Mosta, starica, a njen sin Galagoža Rade, invalid, ranjen. Ranjena su istom prilikom još tri lica, meðu kojima i dvoje dece.

06 - 08.08. U selu Joševci kod Gline, pronaðeno je telo starca sa odseèenom glavom bez obe ruke, a u jednom seniku su pronaðeni ostaci najmanje èetiri spaljene osobe. Dve su identifikovane kao Matijeviæ Cvijo i Matijeviæ Desanka, supružnici .

06 - 09.08. Na putu Jabukovac - Kostajnica, u klancu ispred zaseoka Donja Pastruša, naðeno je oko 30 uništenih traktora, koji su prevozili oko 100 lica, sa tragovima proboja od metaka, koji su pripadali izbeglicama koje su se njima prevozile. Tvrdi se da su ovi ljudi ubijeni sa uzvišice zvane Žiliæ od strane pripadnika Domobranske bojne iz Slunja i 2. gardijske brigade HV.

06 - 08.08. Najmanje deset civila je ubijeno na Veljunu, izmeðu Slunja i Karlovca

06 - 08. U selu Dobropoljci kod Benkovca, prilikom sakupljanja civila radi odvoðenja u sabirne centre, hrvatski vojnici su ubili Šaponja Tome Petra, samo zato što je prilikom naredbe da legne na zemlju i ne gleda, instiktivno okrenuo glavu.

Neutvrðenog dana, avgusta meseca, u selu Otonu kod Knina, hrvatski vojnici su tražili od Srbina, koga su zatekli, da im zakolje tele. Dok je on izvršavao tu naredbu, zaèuo je rafal iz automatskog oružja. Vojnici su mu upravo ubili majku koja je bila roðena 1906. godine.

08.08. U Dvoru na Uni je ubijeno 5 starih iznemoglih lica.

09.08. Na putu od Gline prema Dvoru na Uni, kod mesta zvanog Trgovi, izvršen je pešadijski napad iz zasede na kolonu izbeglica. Jedno lice je ubijeno, a svedok ranjen u ruku.

09.08. ili 10.08. u Jašovici kod Petrinje, ubijen je Stupar Slavko, star oko 60 godina. Ubijen je klanjem i dotuèen sekirom, a zatim spaljen. U istom mestu, pored njega je ubijeno još 10 Srba.

09.08. ili 10.08. u mestu Donji Hrastovac kod Siska, ubijen je Božiæ Stevo, star 70 godina.

10.08. Jedan starac je ubijen nedaleko od Knina, sat vremena pošto su ga policajci UN, pre toga, videli živog. Konstatovano je da je ubijen mecima u potiljak.

11.08. Ekipa Evropske posmatraèke misije u selu Golubiæ pronašla je telo starijeg èoveka kome je pucano u glavu i desnu stranu tela.

12.08. ili 21.08. u selu Komiæu kod Udbine, u svojoj kuæi, spaljena je, nepokretna, Ugarkoviæ Mara, roðena 1921. godine, Lavrniæ Petar, roðen 1933, godine i njegova majka Sava, roðena 1903. godine. Takoðe, u istom selu, u svojoj kuæi, kod škole, ubijena je, a potom spaljena Pavlica Mika, roðena 1904. godine. U zaseoku Poljice, ubijena je Mirkoviæ Boja. Svedoci su videli i leš Æurèiæ Stake, stare oko 80 godina, u blizini njene kuæe. Svedok je kasnije èuo da su u zaseoku Poljice ubijeni i starci Sunajko Rade (1909.) i Sunajko Mika(1912.).

16.08. U Žagroviæu, kod Knina, ekipa UN za ljudska prava otkrila je tela èetiri lica, od kojih su tri bila sa rupom od metka na glavi, a èetvrto u stanju raspadanja, pa nije mogao da se utvrdi ni pol ni uzrok smrti. Ubijeni su bili stari oko 50 godina. Jednom od tih lica bila su razneta tri prsta na jednoj ruci. Pradstavnicima UN, hrvatski general Èermak, na pitanje u vezi sa pronaðenim leševima, odgovorio je da u okolnim brdima verovatno postoji 200-300 tela sa rupama od metka u glavi.

igor92001
Admin
Admin

Број порука : 209
Age : 35
Локација : Republika Srpska
Registration date : 15.09.2008

Погледај профил корисника http://republikasrpska.forumotion.net

Назад на врх Go down

Re: Zlocini Hrvatskih snaga u krajini

Порука  igor92001 on Sun Oct 19, 2008 12:17 am

16.08. u selu Zvijerinac pronaðena su tri leša ubijenih srpskih civila.

16.08. u selu Svinjica naðena su dva tela neidentifikovanih civila, a èetiri lica (Malbaša Jove Dejan, Vukeliæ Milana Bogdan, Grba Dušan i Milakoviæ Nikola) vode se kao nestala. Svi su prethodno bili uhapšeni.

17-19.08. Misiji Meðunarodne helsinške federacije, koja je obišla Krajinu, hrvatski general Èermak je predao spiskove (4 spiska za period od 06 do 13.08.) za koje je tvrdio da sadrže obaveštenja o navodnim telima pokopanim u masovnoj grobnici u Kninu. Èlanovi misije su, prouèicši dokumente, konstatovali da se na spiskovima, koje je saèinjavala hrvatska policija Šibenske županije, nalaze podaci za tela 104 civila, od kojih su neki identifikovani, a neki nisu, kao i da nije taèno da su sva ta lica pokopana na kninskom groblju, veæ da se radi o civilima (spiskovi sadrže i podatke o poginulim vojnicima) èija su tela pronaðena od strane hrvatskih vlasti u Strnici, Kosovu, na putu Graèac-Otriæ, u Otriæu, Žegaru, na groblju u Kninu (41 civil prema tom spisku treba da je sahranjen u Kninu), u kninskoj bolnici, Biljanima Gornjim, Donjem Srbu, na putu Srb - Donji Lapac, u šumama oko Srba, Bruvna, Mazina, Podgrada, Bukoviæa, u Golubiæu, Kovaæiæima, Plitvicama, Lièkom Petrovom selu, Udbini, na putu Kakma - Polaèe, u Èistoj Mali, Krièkama, Ivoševcima, Frkašiæu, Bioèinama, u Donjem Lapcu, Bjelini, Žitniæu, Drnišu i dr. Prema podacima iz samih spiskova, 31 civil sahranjen je na groblju u Zadru, 3 civila u Korenici, 16 civila u Graèacu. Za 12 civila ne daje se mesto pokopa. Hrvatska strana je tvrdila Misiji da su pokopu civila, koji su poginuli u akciji napada HV, a koje su oni pokupili, prisustvovali predstavnici MKCK - i to u svim fazama postupka. Proverom kod MKCK, ustanovljeno je da ta tvrdnja nije taèna.

17.08. u Daruvaru, NN lice bacilo je granatu na kuæu Srbina i usmrtilo ga.

18.08. u selu Hristovac Gornji, naðeno je telo Stojkoviæ Mileta.

18. 08. u selu Kakanj, južno od Knina, hrvatski vojnici su ubili dva lica.

21.08. u selu Bijeli Klanac kod Krnjaka, èlanovi porodice Matijeviæ tragajuæi po selu za svojim roðacima Matijeviæ Cvijom i Matijeviæ Desankom, starim oko 65 godina, u njihovoj kuæi otkrili su dva leša koja su bila delimièno izgorela. Još (najmanje) dva delimièno izgorela tela uoèili su u blizini iste kuæe i, takoðe, leš deteta starog oko 10 godina, koji je bio u raspadanju, a delimièno su ga pojele životinje.

25.08. u selu Grubori pronaðeni su leševi 5 osoba, meðu kojima Grubor Miloš, roðen 1915. godine, ubijen sa dva metka u glavu, Grubor Jovo, star 65 godina, ubijen na njivi, dok je èuvao krave, Grubor Marija, stara 90 godina, zapaljena je u kuæi, Grubor Milka, stara 51 godinu, ubijena pokraj kuæe i Karanoviæ Ðuro, star 45 godina. Zloèin su poèinili pripadnici regularne Vojske Hrvatske

27.08. u selu Gošiæu kod Ðevrske, ubijena su osmorica srpskih civila, svi oko 70 godina stari, od kojih sedam sa prezimenom Borak. Ubijeni su : 1. Savo Borak, 2. Vasilj Borak, 3. Grozdana Borak, 4. Marija Borak, 5. Kosa Borak, 6. Milka Borak, 7. Dušan Borak i 8. Joko Mažibrada. Svi ubijeni tajno su sahranjeni na kninskom groblju pod rednim brojem od 550 do 554, bez imena i prezimena. MUP Hrvatske odbio je da preda rodbini tela ubijenih da bi prikrio ratne zloèine.

Krajem meseca avgusta, u selu Golubiæu su pronaðeni ostaci pet ubijenih lica;

Krajem meseca avgusta, u Radasnici su pronaðena tela dvojice ubijenih muškarca. Glava jedne žrtve bila je baèena 50 metara dalje od tela.

11.09. Ekipa Posmatraèke misije EZ našla je u Kninu tela dve starije žene, kojima je pucano u glavu;

12.09. u Kninu je naðeno telo Srbina, koga su hrvatski vojnici prethodno maltretirali;

18. 09. na podruèju Mokrog Polja hrvatski vojnici su provalili u kuæu Srpkinje stare 82 godine. Jedan od njih je pucao starici u usta i istovremeno joj zario nož u prsa i na taj naèin je usmrtio.

24. 09. sin je prijavio hrvatskoj policiji u Kistanju nestanak, iz sela Kakanj, gde je živeo, svog 85-godišnjeg oca. Telo oca pronašao je kasnije u bunaru. Radi se o Šariæ Dušanu, kome su aktivisti Meðunarodnog Crvenog krsta 18.09. donosili humanitarnu pomoæ

U Specijalnom izveštaju Posmatraèke misije Evropske Zajednice od 29.09.1995. godine, koji ima oznaku "poverljivo", pored ostalog se navodi i sledeæe: "postoje mnogobrojni izveštaji o ubijanju Srba, naroèito na podruèju Knina, gde je u jednom trenutku nalaženo po po šest leševa dnevno. Najèešæi naèin ubijanja je prerezano grlo ili metak u potiljak ... postoje mnogobrojni znaci da se vrše ubijanja. Meðutim, èesto je teško doæi do samih podruèja da bi se utvrdilo šta se stvarno dogodilo. Ekipa PMEZ iz Knina pokušala je 10.08. da istraži i utvrdi èinjenice u vezi sa upornim glasinama da Hrvatska vojska spaljuje leševe u jednoj crkvi u Kninu. Pristup nije dozvoljen ... 29.08. ekipa PMEZ posetila je masovne grobnice u Graèacu i izbrojala 71 grob ... Još ima mnogo Srba o kojima se ništa ne zna i PMEZ prikuplja imena nestalih lica... ".

28.09. u selu Varivode kod Kistanja, na pragu svojih kuæa, ubijeno je, a tela im unakažena - 9 srpskih civila, starosti od 60 do 85 godina. Ubice su bile u uniformama Hrvatske vojske.

29.08. u Kistanju, u svojoj opljaèkanoj kuæi, naðena je mrtva osamdesetogodišnja starica. Ubili su je hrvatski vojnici.

29.09. u selu Zrmanja Vrelo ubijen je 50-togodišnji Srbin na sledeæi naèin: u njegovu kuæu, gde mu je bila majka, prethodno su upala èetvorica naoružanih hrvatskih vojnika probudila ga, prislonila mu cev od puške na vrat, odvela ga u obližnju šumu i ubila ga sa èetiri hica ispaljena u grudi.

Krajem meseca septembra 1995. godine, u zaseocima pored Zrmanje, izvršena su sledeæa ubistva: u zaseoku Gudura, ubijen je Marèetiæ Milan, star 47 godina; u zaseoku Milanovici, ubijen je Šujica Dušan, star 72 godine; (Marèetiæ Milana i Šujicu Dušana ubili su pripadnici Hrvatske vojske, njih desetak, koji su na sebi nosili pancir prsluke); Takoðe, u Milanovici su ubijeni i Milanoviæ Vlado, star 50 godina, Marèetiæ Boro i Komazec Gojko, star 57 godina (na dan ubistva viðen u policijskoj stanici u Graèacu, inaèe, pronaðen je sa tri metka ispucana u predelu želuca); U zaseoku Èanci, ubijen je Èanak Ðuro, star 80 godina (sin mu je poginuo kao hrvatski gardista), starica Vujanoviæ Marta (89 godina); u Oton Polju ubijena je Vujanoviæ Marta, stara 87 godina; u Palanci je ubijen Brkiæ Dušan.

Krajem meseca septembra, u selu Brdo kod Vojniæa, hrvatski vojnici su ubili Grudiæ Rajiæ Stanku; a u Ploèama kod Gradaèca, Banjeglav Milku, koja je najpre skalpirana pa onda ubijena;

Krajem meseca septembra, Mandiæ Ðura iz Tominog Gaja kod Graèaca, ubijen je posle muèenja (odsecanje ruku i glave). Posle identifikacije, MUP nije dozvolio rodbini da sahrani pokojnika.

Pripadnici UN u Krajini, posle hrvatske vojne operacije u Krajini, do poèetka novembra o.g. u bivšem sektoru "Jug", pronašli su oko 1000 grobova. Ne precizira se da li se radi o civilima ili o vojnicima, niti se identifikuju imenom i prezimenom lica pokopana u njima. Navodi se da se u pojedinim grobovima nalazi i po 7 sahranjenih Srba.

igor92001
Admin
Admin

Број порука : 209
Age : 35
Локација : Republika Srpska
Registration date : 15.09.2008

Погледај профил корисника http://republikasrpska.forumotion.net

Назад на врх Go down

Re: Zlocini Hrvatskih snaga u krajini

Порука  igor92001 on Sun Oct 19, 2008 12:18 am

Hrvatski helsinški komitet saopštio je javnosti (poèetkom novembra 1995. godine), da je do poèetka novembra 1995. godine utvrdio postojanje 715 grobnih humki sa krstovima: u Korenici - 21, Vrliki - 6, Mandiæima - 6, Vodoteèu - 8, Dvoru - 77, Petrinji - 142, u Malom Sasu - 14, Glini - 38, Gornjoj Oraovici - 7, Krbavici - 2, u Miklunanušiæu - 15, u Karamarkoviæima - 5, Poljani - 2, Ostojiæima - 5 i u Vranjiæima - 4. Ne zna se koliko je lica u kojoj grobnici sahranjeno, jer hrvatske vlasti ne dozvoljavaju pregled grobnica za koje i sami tvrde da su u njima sahranjeni Srbi; u Graèacu postoje masovne grobnice. U saopštenju HKK navodi se da je avgusta meseca na groblju u Graèacu sahranjeno 59 Srba, pogubljenih poèetkom meseca, a potom još 81 Srbin, pogubljen na kraju meseca. Poèetkom oktobra, na istom groblju, sahranjena su još 124 Srbina, a krajem oktobra još 156. Prvog novembra pojavilo se još 247 grobnih humki sa krstovima.

igor92001
Admin
Admin

Број порука : 209
Age : 35
Локација : Republika Srpska
Registration date : 15.09.2008

Погледај профил корисника http://republikasrpska.forumotion.net

Назад на врх Go down

Re: Zlocini Hrvatskih snaga u krajini

Порука  igor92001 on Sun Oct 19, 2008 12:18 am

Posle okonèanja vojno-policijske akcije i zauzimanja prostora Krajine, hrvatske vlasti su sprovele(i još sprovode) sistematske mere pretraživanja terena. Tom prilikom se, pored ubijanja civila, pljaèkalo, palilo ili rušilo sve preostalo srpsko - kuæe i domaæinastva; odvoðena je stoka; preostali civili, uglavnom starci, odvoðeni su u logore, gde su podvrgavani istragama uz muèenje i maltretiranje i najrazlièitije mere pritisaka. U napred citiranom "poverljivom" Izveštaju Posmatraèke misije Evropske zajednice, u kojem se razmatra kršenje ljudskih prava protiv Srba i srpske imovine nakon vojne akcije u avgustu, pored ostalog se navodi, da su "praktièno sve kuæe opljaèkane, a mnoge i spaljene do temelja i to mnogo kasnije posle prestanka borbi..." i dalje:

"U nekim sluèajevima teško je razdvojiti c pljaèkuc od c paljevinec , s obzirom da se ovo uglavnom dešava u kombinaciji. Odvija se nezakonito uzimanje u posed i to na celom osvojenom prostoru uz pristanak (mada preæutan) najviših hrvatskih vlasti. Pljaèka obuhvata i odvoðenje stoke bilo žive ili nakon ubijanja. Jedinice Hrvatske armije, pojedinci i graðani bili su odgovorni za veæinu incidenata ".

"Razmere uništavanja, uglavnom putem spaljivanja seoskih podruèja i veæine malih sela su alarmantne. Posledice su stvarno onemoguæiti Srbima da se vrate svojim kuæama. Najveæi deo imovine u sektoru Jug je delimièno ili potpuno uništen. Gradiæ Kistanje, zapadno od Knina potpuno je uništen.".

Prema izveštajima i drugih meðunarodnih organizacija, koji su sukcesivno pristizali, kao i prema drugim raspoloživim podacima, rušenje i paljenje je bilo oèigledno:

Na podruèju izmeðu Knina i Drniša, gde je duž 18 km puta gorelo 45 srpskih kuæa; u dva odvojena navrata (17 - 18 .08.) posmatraèi UN na ovom potezu primetili su grupe za podmetanje požara - jedna grupa bila je obuèena u vojne maskirne uniforme i usmeravala je protivtenkovsko oružje i zapaljiva sredstva prema kuæama na podruèju Buljaša, izmeðu Knina i Drniša.

Južno od Drniša, u pravcu Knina i u bližoj okolini, na stotine zgrada je spaljeno i opljaèkano.

Knin je posle završetka vojnih dejstava sistematski i potpuno opljaèkan, a pljaèke su sprovele tzv. 4. i 7. jurišna jedinica HV, koje su prve ušle u grad. Drugi talas pljaèke sproveli su pripadnici civilne i vojne policije; Ekipa vojnih posmatraèa UN otkrila je da je 21 zgrada teško ošteæena.

U Ivoševcima su pronaðene dve kutije mina PMA-2R, koje se koriste za miniranje puteva i kuæa. Misija je u blizini uoèila 4 priadnika Specijalne policije Hrvatske. Veæina zgrada je, u razlièitoj meri, bila ošteæena od požara i pljaèke.

Kistanje je potpuno spaljeno i opljaèkano. Jedina neošteæena zgrada bila je pravoslavna crkva. Pema procenama Misije, crkva je namerno ostavljena neošteæena. Srušene su i zgrade škole i pošte. Na ovom podruèju su primeæeni "zvaniènici" u civilnim odelima sa mapama kako pokazuju kuæe, a kasnije su neke od tih zgrada viðene u plamenu. U Kistanju je 17.08. viðena grupa od 4 hrvatska vojnika kako se kreæu oko zgrada. Još dok je misija MHF boravila u ovom mestu, poèeo je da kulja dim iz iz zgrada na glavnoj ulici koja vodi u pravcu Knina.

Na Baniji i Kordunu u vojnoj akciji, kao i posle toga, porušeni su civilni objekti u gradovima: Glini, Petrinji i Topuskom, a sela: Dugo selo, Trepèa, Kirinje, Katinovac, Grmuša, Staro selo, Boviæ i dr, popaljena su posle vojne akcije.

Donji Lapac je 70 procenata uništen; sela Siveriæ, Kosovo, Vrbnik, Raduèiæ, Krièke, Ivoševci, Žagroviæ su znatno ošteæena. Znaci sa nazivima sela na mnogim mestima su uklonjeni.

Srb je potpuno spaljen i opljaèkan.

U 240 sela u bivšem sektoru Jug, prema izjavi portparola UN od 27. 09.1995. godine, 73% objekata je spaljeno.

Svaka kuæa u selu Frkašiæ kod Korenice, opljaèkana je i vandalski uništena; zapaljene su kuæe u Debelom Brdu i stotine kuæa na potezu od Srba do Otriæa. Uništene su kuæe (sektor Sever) u Javniæu, Kosni, Donjem Žirovcu, Bruvnu, Gornjem Klasniæu i Paukovcu.

Komandant mirovnih snaga za sektor Jug, A. Foran, izneo je 12. 10. da je obilaskom 389 sela na ovom podruèju registrovano 16.578 spaljenih ili teško ošteæenih srpskih kuæa.

Hrvatske vlasti su po zauzimanju Krajine veliki broj lica uhapsili i odveli u logore za koje su adaptirali i škole i sportske hale. Nije poznat broj uhapšenih preostalih Srba. Veæi centri zatvaranja bili su u Zadru, Šibeniku i Splitu, Kninu, zatim u Sisku, Karlovcu, Kutini, Gospiæu, Novskoj, Ivaniæ Gradu i Sinju. U logorima je sprovoðeno muèenje i nehumano postupanje nad zatvorenicima

U bazi UNPROFORA u Kninu sklonilo se preko 750 Srba, koje su hrvatske vlasti držale pod blokadom, stalno insistirajuæi da im se isporuèe "ratni zloèinci", ne pružajuæi pri tom konkretne podatke o traženim licima. Meðu ovim licima je bilo najviše staraca, a takoðe je bilo i dece od 1 do 14 godina starosti.

Šest stotina lica, od preko 700 koja su bila u bazi UN u Kninu, izjavilo je, ubrzo, da žele da se isele (što su kasnije i uèinila), jer iz iskustva veruju da ih hrvatska vojska neæe zaštiti. Kasnije su pristigla u Srbiju i uglavnom izbegavaju da svedoèe izgovarajuæi se rodbinskim vezama u Hrvatskoj i sopstvenom nesigurnošæu u buduænosti.

Bilo je sluèajeva korišæenja zarobljenih Srba kao živih štitova. (Primer sa 11 lica iz Doma za retardirane, kod Topuskog). Pripadnici UNPROFORA su jedan broj ovih lica, pronašli ubijene. Od tih lica, jedno lice je bilo u invalidskim kolicima.

O pojedinaènim sluèajevima maltretiranja i nehumanog postupanja izvestila je i Posmatraèka misija EZ u pomenutom poverljivom izveštaju. U kampu UNCRO za sektor JUG, posmatraèka ekipa razgovarala je sa starijim Srbinom iz Markovca koga su teško pretukli hrvatski vojnici. Jednu staricu od 81 godine, iz istog sela, hrvatski vojnici su tukli drškom od pištolja. Postavljali su je uza zid i ispaljivali hice oko njene glave. Hrvatski vojnici su èetiri druga muškarca verbalno vreðali, a jednog od njih su dva puta pretukli: jednom kada im je pokazao dokument o svom hrvatskom državljanstvu.

U bivšem sektoru Zapad, koji su Hrvati okupirali posle majske agresije, 21. i 22. avgusta, Hrvati sa šahovnicama u automobilima vreðali su i maltretirali Srbe u dva mala sela južno od Pakraca. Neki od njih su ulazili u kuæe Srba i vršili zastrašivanja.

Kod Vrgin Mosta je 10.08. grupa Hrvata pretukla 17 srpskih izbeglica (13 muškaraca i 4 žene). Predstavnici UN spreèeni su da intervenišu.

U Sisku su hrvatski civili izvlaèili Srbe iz kolone koja se 07. avgusta kretala kroz grad i premlaæivali ih, lupali im automobile, zasipali ih kamenicama i ðubrivom, pljaèkali ih i sl, uz otvoren pristanak hrvatskih policajaca i vojnika koji su obezbeðivali prolaz kolone.

igor92001
Admin
Admin

Број порука : 209
Age : 35
Локација : Republika Srpska
Registration date : 15.09.2008

Погледај профил корисника http://republikasrpska.forumotion.net

Назад на врх Go down

Re: Zlocini Hrvatskih snaga u krajini

Порука  igor92001 on Sun Oct 19, 2008 12:19 am

Hrvatska je posle vojno-policijskih akcija na Zapadnu Slavoniju i Krajinu, pristupila unutrašnjoj pravnoj legalizaciji novonastalog stanja proizašlog iz proterivanja Srba sa njegovih etnièkih prostora. Hrvatski Sabor je 21. septembra 1995. godine usvojio Zakon o privremenom preuzimanju i upravljanju odreðenom imovinom, kojim pod državnu kontrolu stavlja svu nepokretnu imovinu prognanih Srba, a takoðe i imovinu drugih vlasnika - nedržavljana Hrvatske. Takoðe, postavljaju se i faktièki neostvarljivi uslovi za eventualni povratak Srba - traženje dokumenata (domovnice, liène karte, izvoda iz knjiga roðenih, dokaza o vlasništvu nad imovinom i dr.) do kojih se faktièki ne može doæi uz istovremeno davanje kratkog vremenskog roka.

Istovremeno, u brojnim sudskim procesima Srbima se sudi za pobunu i ratne zloèine, uz izricanje presuda bez prava na adekvatnu odbranu.

Od poèetka nasilne secesije od SFRJ, Hrvatske vlasti, rukovoðene planovima i programima vladajuæe HDZ na èelu sa dr Franjom Tuðmanom, stavile su srpski živalj u nepodnošljive uslove življenja, vršile najraznovrsnije i sistematske pritiske i ubistva i naterali ga na iseljavanje iz gradova i sela.

U preduzimanim vojnim akcijama u graðanskom ratu - prema Srbima, hrvatske vlasti su ispoljile otvorenu genocidnost, ne ostavljajuæi tragove življenja Srba u mestima gde su oni pre sukoba bili veæina. (Primeri Medaèkog džepa, Miljevèkog platoa, Ravnih Kotara, Mirloviæ polja, Maslenice, Zapadne Slavonije, Kninske Krajine i dr. )

Sluèajevi masovne likvidacije Srba u Gospiæu, Pakraèkoj poljani, ubistva porodice Zec u Zagrebu, rušenje objekata u vlasništvu Srba u Zadru i njihovo proterivanje, masovna otpuštanja s posla zbog "nelojalnosti" i niz sliènih primera širom Hrvatske, takoðe su delovi planske strategije prema Srbima u Hrvatskoj u cilju izmene etnièke slike i svoðenja njihovog procenta u uèešæu u stanovništvu Hrvatske na ispod tri procenta.Svedok 279/96, penzionisani oficir, roðen 1936. godine, koji se zatekao poèetkom avgusta 1995. godine u Krajini, da bi otuda prebacio svoju roðaku, svedoèi:

...Ja sam se kretao u svom automobilu sa ženom i taštom putem Vojniæ - Glina - Dvor na Uni, obzirom da je Franjo Tuðman u saopštenju koje je non-stop emitovano na hrvatskom radiju govorio da smo bezbedni ukoliko se kreæemo u koloni navedenim pravcem.

U Vidoševcu 7. avgusta 1995. godine ja sam se prijavio jednoj hrvatskoj jedinici. Svi smo bili civili. Smešteni smo u restoranu "1001 noæ" u Vidoševcu, a zatim su razdvojili muškarce od žena. Tu su me odmah poèeli da tuku rukama i nogama. U jednom momentu su me oborili na pod, raširili mi noge, a zatim su me nekoliko puta snažno udarili u genitalije od kojih udaraca sam izgubio svest. Kada sam se osvestio ponovo su nastavili da me tuku preteæi da æe me ubiti. Jedan od njih mi je tada rekao da me neæe odmah ubiti jer je za mene predviðena "lagana smrt".

I dalje su nastavili da me tuku, a u jednom trenutku su me izveli iz te prostorije, i guruli me tako da sam se ja sa lisicama na rukama skotrljao niz 15-tek stepenika.

Zatim su me podigli i odveli iza kafane gde su mi naredili da sednem na neki panj, pa je onda svaki od hrvatskih vojnika prošao pored mene, udario me po glavi, leðima ili grudima. Ta tortura trajala je oko tri sata.

Iste veèeri odveli su me u štab hrvatske vojske u Glinu u jednu hladnjaèu. Izveli su me pred hrvatskog generala Petra Stipetiæa, predstavljajuæi me kao èetnika i srpskog generala. General Stipetiæ, koji me je poznavao, obzirom da smo obojica bili na službi u bivšoj JNA rekao je da æe moj sluèaj ispitati sud.

Odatle su me odveli u Petrinju u kasarnu bivše JNA. Tu smo izvedeni iz vozila, a jedan policajac mi je prišao i vezao metalnu žicu dugaèku 2 metra oko vrata, zatim me je proveo kroz špalir vojnih policajaca dugaèak oko 30 metara. Policajci su stajali u razmaku od metar do metar i po i odmah su poèeli pendrecima i nogama na kojima su imali èizme i rukama da me tuku svuda po telu osim po glavi. Tako vezanog preveli su me kroz taj špalir i ponovo vratili natrag. Posle toga sam se onesvestio. Tako su dobili batine i R. i M.

Kada sam došao svesti odveli su me u fiskulturnu salu u Sisku, u logor u kome je tada bilo oko 130 Srba.

U tom logoru sam boravio od 7. do 11. avgusta 1995. godine i tu sam sam evidentiran od Meðunarodnog crvenog krsta.

Na dan 11. avgusta odveden sam sa još 50 lica autobusom u karlovaèki zatvor. Meðu nama bila su i 4-5 maloletnika, starih 15-16 godina. Usput su pripadnici vojne policije koji su nas sprovodili terali da pevamo ustaške pesme. Ja nisam hteo da pevam pa sam zbog toga dobio nekoliko udaraca pendrekom po laktovima, jer smo morali da držimo sklopljene ruke na potiljku i da celo vreme budemo u pognutom položaju i non-stop gledamo u pod autobusa.

Pred zatvorom u Karlovcu gde je autobus stao policajci su pozvali narod koji je poèeo da se okuplja oko autobusa da nas linèuju, govoreæi okupljenima da smo mi èetnici i teroristi koji smo bombardovali Karlovac.

Pošto je karlovaèki zatvor bio prepun, odvedeni smo u zatvor Remetinac u Zagrebu. Uspust jedan kapetan, koji je bio komandant jedinice koja je obezbeðivala naš prevoz, rekao je: "možemo vas vezati, tuæi i po potrebi i ubiti", nakon èega je jedan policajac sa pištoljem u jednoj, a pendrekom u drugoj ruci poèeo da gazi po nama. Tom prilikom L.D. je dobio takve batine da 15 dana nije mogao da se oporavi od povreda.

Potom sam bio u Remetincu u Zagrebu do 13. decembra 1995. godine kada mi je održano suðenje u Vojnom sudu u Karlovcu kojom prilikom je doneta presuda kojom sam osloboðen. Vratili su me u Remetinac odakle sam istog dana pušten na slobodu.

Iz Zagreba bez novca i bez ikakvih liènih dokumenata oskudno obuèen otišao sam kod jedne poznanice u Karlovac, gde sam bio pod stalnom prismotrom policije sve do 23. januara 1996. godine, kada sam uz pomoæ Meðunarodnog crvenog krsta sa još 7 lica došao za Beograd...

igor92001
Admin
Admin

Број порука : 209
Age : 35
Локација : Republika Srpska
Registration date : 15.09.2008

Погледај профил корисника http://republikasrpska.forumotion.net

Назад на врх Go down

Re: Zlocini Hrvatskih snaga u krajini

Порука  igor92001 on Sun Oct 19, 2008 12:20 am

SVEDOK: HRVATSKE SNAGE GAÐALE SAMO CIVILNE CILJEVE U KNINU


ZAGREB , 22. aprila (Tanjug) - Hrvatska vojska je u prva dva dana akcije "Oluja", uz retke izuzetke, artiljerijom gaðala samo civilne ciljeve po Kninu, izjavio je danas u Hagu kanadski oficir Endrju Lesli (Andrew Leslie) svedok na suðenju trojici hrvatskih generala - Anti Gotovini, Ivanu Èermaku i Mladenu Markaèu.

Oni su optuženi za ratne zloèine nad srpskim civilima za vreme i posle akcije "Oluja", od 4. do 7. avgusta 1995. godine.

General-potpukovnik Lesli, sadašnji komandant kanadske kopnene vojske, koji je 1995. bio naèelnik komande UN sektora Jug u Kninu rekao je da su hrvatske snage 4. i 5. avgusta 1995. najpre dva sata, izmeðu pet i sedam èasova ujutro, neselektivno gaðale ceo grad u kome je tada bilo 35.000 civila-

Posle toga prešle na tzv. grupisanu vatru koja je bila usmerena na stambene delove Knina, precizirao je svedok.

On je rekao da su postojala samo tri izuzetka kojima je hrvatska artiljerija gaðala legitimne vojne ciljeve - protivvazdušnu odbranu srpskih snaga, ranžirnu stanicu i Fabriku vijaka u Kninu.

Lesli nije video položaje s kojih je Knin gaðan, ali su svi verovali da se radi o hrvatskim položajima, dodavši da ništa nije dovelo u pitanje tu pretpostavku, osim što su se Hrvati trudili da ne pogode bolnicu.

Kanaddski oficir, koji ima 20 godina iskustva u artiljeriji, rekao je da su hrvatske snage koristile artiljeriju uglavnom srednjeg kalibra, a radilo se o nepreciznom oružju.

Prvog dana akcije "Oluja" Hrvati su najpre gaðali centar grada, ali nisu ostali pošteðeni ni drugi delovi, a onda je poèelo gaðanje uz korekcije kada je glavnina paljbe bila usmerena na stambene delove Knina.

U štabu UN u Kninu komandant UN Alen Foran (Alain Forrand) sastavio je protest kojim je tražio trenutno obustavljanje napada na civilne ciljeve i povlaèenje hrvatskih snaga i koji je upuæen u Gotovininu komandu.

Odbrana je tvrdila da nikakav papir nije stigao u štab Gotovine, a Lesli nije mogao da se seti da li je dobio bilo kakvu povratnu informaciju.

Veæ prvog dana "Oluje" stanovnici i vojnici poèeli su u beskonaènoj koloni da prolaze kraj baze UN prema izlazu iz grada, uglavnom na vozilima, ukljuèujuæi traktore s prikolicama, a deo je i pešaèio, rekao je Lesli.

Drugog dana opracije "Oluja" svedok je uèestvovao u akciji evakuacije trideset do èetrdeset najteže ranjenih pacijenata iz kninske bolnice, a tada je na ulazu u bolnicu video gomilu od 30 do 60 leševa muškaraca, žena i dece.

Nakon ulaska Hrvatske vojske u Knin, 5. avgusta 1995. pripadnicima UN zabranjeno je napuštanje baze gde su ostali do 7. avgusta kad je on kao jedan od prvih nakon pet meseci u Kninu otišao na novu dužnost u Zagreb.

U Kninu je tada živelo 20.000 do 25.000 ljudi, a neposredno pred "Oluju" broj je poveæan na oko 35.000, uglavnom staraca, žena i dece koji su stigli iz okolnih mesta.

Broj civila koji su uoèi "Oluje" napustili Knin nije doveo do znaèajnog smanjenja broja stanovnika, rekao je Lesli, dodajuæi da su muškarci mobilisani i da njih tada uglavnom više nije bilo u gradu, kao ni srpske vojske.

On je naveo da u Kninu nije bilo nikakvih priprema za odbranu uoèi "Oluje", ali da su srpske snage vodile "ekstenzivne pripreme na svojoj strani linije razdvajanja".

Prvu informaciju o toj vojno-policijskoj akciji Lesli je dobio 4. avgusta oko 3.20 ujutro kada su poèeli operaciju hitnog vraæanja osoblja UN u bazu.

Pored trojica generala, kao uèesnici zloèinaèkog poduhvata radi uklanjanja Srba iz Krajine navedeni su tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuðman, ministar odbrane Gojko Šušak i dvojica naèelnika Glavnog štaba Janko Bobetko i Zvonimir Èervenko, koji su umrli.

Suðenje Gotovini, Èermaku i Markaèu "Oluja" nastavlja se sutra posle podne unakrsnim ispitivanjem svedoka koje æe trajati i u èetvrtak.

(Kraj)

igor92001
Admin
Admin

Број порука : 209
Age : 35
Локација : Republika Srpska
Registration date : 15.09.2008

Погледај профил корисника http://republikasrpska.forumotion.net

Назад на врх Go down

Re: Zlocini Hrvatskih snaga u krajini

Порука  igor92001 on Sun Oct 19, 2008 12:20 am

Haško tužilaštvo optužilo je Hrvatsku za skrivanje dokumenata u vezi sa suðenjem trojici hrvatskih generala - Anti Gotovini, Mladenu Markaèu i Ivanu Èermaku koji se terete za ratne zloèine u "Oluji" i nakon nje.

Tužilaštvo je zatražilo od sudskog vijeæa Haškog suda da zatraži od Hrvatske da tužilaštvu u roku od 15 dana preda dokumente vezane uz dejstvovanje artiljerije i specijalne policije za vrijeme operacije.

Kako je objavio Haški sud, tužilaštvo je akt u kome optužuje hrvatske vlasti za nezadovoljavajuæu saradnju na tom podruèju podnijelo 13. juna.

U njemu se navodi da "Hrvatska nije stavila na raspolaganje vojne dokumente koji se tièu artiljerijskih operacija za vreme "Oluje" i dokumente specijalne policije koji se odnose na aktivnosti Mladena Markaèa i njemu potèinjenih jedinica specijalne policije za vrijeme operacije.

Radi se o više stotina dokumenata koji ukljuèuju i niz nareðenja, izvještaja i uputstava, kao i popise meta kojima su raspolagali artiljerija i specijalna policija za vreme "Oluje".

Tužiteljstvo u aktu koji je potpisao glavni tužilac Serž Bramerc ocjenjuje da, iako su hrvatske vlasti provele potragu za tim dokumentima, tokom proteklih 18 mjeseci, izuzev relativno malog broja dokumenata, Hrvatska nije niti predala niti preduzela istinske napore da obezbjedi dokumente koje traži tužilaštvo.

Zakljuèak naveden u aktu je da su hrvatski zvaniènici svjesno uklonili ili sakrili te dokumente zato što ih nedostaje ogroman broj, jer je u Hrvatskoj u predmetu generala bosanskih Hrvata Tihomira Blaškiæa pre 12 godina veæ bilo skrivanja dokumenata.

U aktu se detaljno navode pokušaji haškog tužilaštva da od novembra 2006. obavi uvid u centralnu vojnu arhivu Ministarstva odbrane i doðe do dokumenata vezanih uz djelovanje hrvatske artiljerije i specijalne policije u "Oluji", pa se navode svi kontakti i razgovori kao i komunikacije koju su imali s hrvatskom stranom.

(Tanjug)

igor92001
Admin
Admin

Број порука : 209
Age : 35
Локација : Republika Srpska
Registration date : 15.09.2008

Погледај профил корисника http://republikasrpska.forumotion.net

Назад на врх Go down

Re: Zlocini Hrvatskih snaga u krajini

Порука  Sponsored content Today at 3:13 am


Sponsored content


Назад на врх Go down

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх


 
Permissions in this forum:
Не можете одговорити на теме у овом форуму